Tip:
Highlight text to annotate it
X
"ОДВРАТНИ ЈА" или
КАКО ЈЕ ГРУ УКРАО МЕСЕЦ
Џастине!
Бриџ, душо, сликај ме.
Држим пирамиду у рукама.
Џастине, враћај се овамо!
Не, стани!
Дођи овамо. Полако, дечаче.
Стани, мали! Стани!
Не, не, не, не!
Оде.
Џастине!
Имам га, имам га!
Грозота у Египту кад је откривено
да су велике пирамиде из Гизе украдене!
Замењене су великом
репликом на надувавање.
То је узроковало
панику широм света
док земље и
грађани штите своје
вољене знаменитости.
Министарство Одбране
још увек не зна
који је од светских
зликоваца одговоран
за овај страшан злочин
и кога ће следећег напасти.
Зрак смрзавања!
Смрзни се!
'Јутро, Гру!
Како си?
-Здраво, пријатељу.
Само да знаш, твој пас је
остављао бомбе по мом дворишту,
а то ми се не свиђа.
Жао ми је. Знаш псе, иду где
год желе. -Осим ако су мртви.
Шалим се!
Иако је готов.
Но, пријатан дан.
Добро... Да...
Сигурно се зезаш!
Има ли кога?
Продајемо колачиће!
Одлазите, нисам код куће.
Јесте, чула сам вас.
Не, ниси. Ово...
је снимак.
-Није. -Јесте.
Гледајте ово.
Оставите поруку.
Збогом, снимљена поруко.
-Агнес, идемо!
Ниле!
Не, не, не! Седни!
Др Нефарио.
Знам како се сигурно осећаш.
И ја сам поклекнуо великом разочарењу.
У мојим очима бићеш
један од великана.
Шта? Шта се догодило?
У свим вестима је.
Неки момак је украо пирамиду.
Кажу због њега остали
зликовци изгледају...
јадно.
Окупи Поданике!
Окупљање Поданика!
Изгледаш добро, Кевине.
Како породица? Добро?
То је мој Били.
Ш'а има, Лари?
Здраво, свима!
Стишајте се. Стишајте се!
Хвала. Добро.
Верујем да сте већ чули за тог
другог зликовца који је украо пирамиде.
Очито је "вел'ка ствар". Људи то
називају злочином столећа и тако.
Али... Јесам ли узрујан?
Не, нисам!
Мало, али... Имали смо
и ми добру годину.
А ви сте сви били одлични.
Не, нема повишица.
Нећете добити повишицу.
Шта смо урадили? Па...
Украли смо џамбо
екран са Тајм Сквера!
То је мој стил.
Волели бисте да гледате
фудбал на томе, ха?
Али то није све.
Украли смо Кип слободе.
Мали из Лас Вегаса.
Нећу ни спомињати Ајфелову кулу!
Такође из Вегаса.
Добро, нисам још мислио
да вам кажем за ово, али...
Радио сам на
нечему веома великом!
Нешто што ће послати ово
с пирамидама у заборав!
Захваљујући напорима мог
доброг пријатеља, др Нефариа...
Хвала!
-О, да. Шмекер и по.
Лоцирали смо зрак смањивања
у тајној лабораторији.
Кад узмемо овај зрак
смањивања, имаћемо могућност
за прави злочин столећа!
Ми ћемо... украсти...
Чекајте! Чекајте!
Нисам вам још рекао шта је.
Хеј, Дејв...
Слушај, молим те!
Следеће...
што ћемо украсти је...
Пауза ради ефекта...
Месец!
Када... Месец... буде мој...
свет ће ми дати шта год
желим да га вратим, а ја...
ћу бити највећи
зликовац свих времена!
О томе вам ја причам!
Хало, Гру?
Проверио сам неке бројке,
и не знам како
ћемо ово приуштити.
Не може да се уради!
Треба нам чудо!
Хеј, опусти се. Само ћу узети још
један зајам из банке. Воле ме!
Едит, престани!
-Шта је? Само ходам.
СИРОТИШТЕ ЗА ДЕВОЈЧИЦЕ
Здраво, гђо Хети.
Вратиле смо се!
Здраво, девојке. -Је ли неко хтео
да нас усвоји док нас није било?
Да размислим...
Није!
Едит! Шта си
ставила на мој сто?
Питу од блата.
Никад те неће усвојити, Едит.
Знаш то, зар не? -Да, знам.
Добро. Како је било, девојке?
Јесте ли испуниле квоту?
Рецимо. Продале смо
43 мини-ментола,
30 чоко-лизалица
и 18 кокос-орашчића.
Кажеш то као
да је одлична бројка.
Погледај ме у лице!
Мислиш ли још увек
да је одлична бројка?!
18 кокос-орашчића...
Мислим да можемо мало
боље од тога. Зар не?
Не бисте хтеле да проведете
викенд у кутији срама, зар не?
Не? -Не, гђо Хети.
-Добро онда. Можете ићи.
Иди очистити нешто моје.
Здраво, Пени.
-Здраво, девојке.
Здраво, мама. Жао ми је,
мислио сам да назвем али...
Хтела сам само да ти
честитам на крађи пирамиде.
То си био ти, зар не?
Или је био зликовац
који је уствари успешан?
Само да знаш,
мама, учинићу нешто.
Баш је велико. Баш важно.
Кад чујеш много ћеш се поносити.
Срећно с тим!
Добро, одох ја.
БАНКА ЗЛА
Гру, дошао сам да
видим г. Перкинса.
Да, молим вас, седните.
Ово је мали
корак за човека...
Мама, једног дана
ја ћу отићи на Месец.
Бојим се да си закаснио, сине.
НАСА више не шаље мајмуне.
Хеј.
Пријављујем се за нови зликовачки
зајам. Зовем се... Вектор!
То је математички термин.
Износ представљен стрелицом,
а има смер и величину.
Вектор! То сам ја.
Јер чиним злочине који
су усмерени и величанствени!
О, да!
Погледај моје ново оружје.
Пиранатон. Испаљује живе пиране.
Јеси ли видео такво нешто? Ниси, ја
сам га изумео. Хоћеш демонстрацију?
Каткад је тако тешко...
Г. Гру, г. Перкинс
ће вас сада примити.
Све што ми треба је новац из
банке да изградим ракету.
Онда ће Месец бити наш.
Врло лепа презентација.
Волео бих да видим овај
зрак за смањивање.
Апсолутно, може.
Чим га будем имао.
-Немаш га?
А имаш дрскости да
тражиш новац од банке?
Очигледно.
Имаш ли појма колики је капитал
ова банка уложила у тебе?
И премало је твојих злобних
планова донело зараду.
Како да то кажем...?
Рецимо да си ти ова јабука.
Ако не почнемо
добијати наш новац...
Јеси ли схватио?
-Јесам.
Гле, Гру, ствар је у томе
да има много нових зликоваца.
Млађих од тебе, гладнијих
од тебе, млађих од тебе.
Као онај млади момак по имену
Вектор. Он је украо пирамиду.
Схватам, схватам.
Што се тиче добијања новца за ракету.
-Набави зрак за смањивање.
Онда ћемо причати.
ТАЈНА ИСТРАЖИВАЧКА ЛАБОРАТОРИЈА
ИСТОЧНА АЗИЈА
Наивчине!
Наивчине!
Имамо га.
Не, не, не...
Ти?
Можда ћеш размислити два пута
пре него што замрзнеш некоме главу!
Видимо се, Гру!
Брзо, не смемо
дозволити да побегне!
Напред, напред!
Пали! Сад пали!
Упс, промашио си ме!
Предалеко!
Ево ти на!
Предивно!
Имамо те на нишану.
Као кад узимаш
слаткиш од... Шта?
Хеј, Гру,
пробај ову... величину!
Шта се догађа?
Смањује се!
Ово је премало.
Мрзим тог типа.
Молим те, пази на нас.
И благослови нас
за добар сан.
И благослови да нас не нападају
бубе и не лежу јаја у кревете.
Хвала на тој слици, Едит.
И благослови, молим те,
онога ко ће нас усвојити
и нека нам тата
и мама буду добри.
И имају једнорога за љубимца.
Амен.
Једнорози, волим их.
Једнорози, волим их.
Једнорози, могла бих
их мазити да су прави.
Боже!
ВЕКТОРОВА ТВРЂАВА
Срећно, цурице.
Кул.
Здраво, ми смо сирочад из
Сиротишта за девојчице гђе. Хети.
Брига ме, бежите!
-Дајте. Продајемо колачиће.
Да имамо бољу будућност.
-Чекај, имате ли кокосових-орашчића?
Да.
Сијалица!
Др Нефарио, требаће ми туце
робота прерушених у колачиће.
Шта? -Колач-роботи!
-Ко је то? -Ма, заборави!
Изгледа да сте прошли нашу
проверу прошлости, др. Гру.
Видим направили сте
листу неких личних...
достигнућа.
Хвала на томе.
Обожавам да читам.
Видим добили
сте Орден части.
И проглашени сте витезом.
Имали сте кулинарску емисију
и можете да држите дах...
30 секунди?
Није баш импресивно.
Шта је сад ово?
Па, овако стоје ствари.
Све је било тако усамљено
откад ми је жена...
Деби преминула.
Као да ми је срце зуб
и има шупљину
коју могу да испуне само деца.
Ви сте предивна жена.
Причате ли шпански?
Изгледам ли ја као
да причам шпански?
Имате лице "као магарац".
Хвала.
Но, можемо ли да наставимо са
усвајањем? Много сам узбуђен.
Молим те, реци Марго, Едит и
Агнес да дођу у предворје.
Кладим се да је мама предивна!
-Кладим се да тати очи светлуцају!
Кладим се да им је кућа
направљена од гумених медведића.
Само кажем да су драги.
Моја гусеница се никад није
претворила у лептира. -То је чипс.
Деби је сигурно
била срећница.
Ко је Деби?
-Ваша жена.
Здраво, девојке.
Девојке, упознајте г. Груа.
Он ће да вас усвоји.
А и зубар је.
Здраво, ја сам Марго.
Ово је Едит,
а то је Агнес.
Држим те за ногу!
Држим те за ногу!
Добро, доста, малена.
Више! Више!
-Пусти, пусти!
Како их померате?
Има ли нека наредба?
Некакав спреј!?
Полуга?
Добро, девојке, идемо!
Прилично импресивно!
Шта ти гледаш?
Смањена си, сићушна
водице за уста!
Ево ти на! Смањена си!
Хало?
Узео сам зрак за смањивање.
Не, не играм се с њим!
Гру?! Не засмејавај ме!
П.С. Он неће да
украде Месец, и П.П.С.
кад завршим с њим,
молиће за милост!
Добро, ћао!
Погледај ти то.
Сићушна, малена шкољкица
за сићушну бебицу...
Проклета била, сићушна шкољко!
Добро, ево нас.
Доме, слатки доме.
Дакле, ово вам је кућа?
Чекај мало... Ви сте тип који се
претварао да је снимак. -Не.
То је неко други.
Могу ли да вас држим за руку?
Не.
Кад нас је усвојио ћелави тип,
мислила сам да ће бити као у Ени.
Кајл, ово нису посластице.
Ово су гости.
Девојке, ово је Кајл, мој...
пас.
Чупава куца!
Какав је то пас?
-То је...
Не знам.
Стварно мислите да је ово
прикладно месту за малу децу?
Јер није.
Не, не! Макни се одатле.
Претпостављам да
ће план успети и са две.
Хеј, мрачно је овде.
Пробушило ми је сокић.
Као што видите набавио сам
све што би детету могло да затреба.
ХРАНА ВОДА ПИШКИ/КАКИ
Као што рекох...
Неко је разбио то.
-Добро, добро.
Мораћемо поставити нека правила.
Прво правило:
Нећете ништа дирати!
-А под?
Да, можете дирати под.
-А ваздух?
Да, можете да дирае ваздух.
-А ово?
Одакле ти то?
-Нашла сам.
Правило број два:
Нећете ми сметати док радим.
Правило број три:
Нећете плакати, ни цвилити
нити се смејати, ни кикотати,
ни кијати, повраћати ни прдети.
Зато нема,
нема иритантних звукова.
Рачуна ли се ово као иритантно?
Много!
Видимо се за шест сати.
Добро, не брините.
Све ће бити у реду.
Бићемо много срећни овде.
Зар не? Агнес?
Питање.
Шта је ово?
То су плесни-роботи.
Плес!
Колач-роботи. Рекао сам колач-роботи.
Зашто си тако стар?
Добро, крећем.
ТВ!
Ово је кул!
Дођите. -Мислим
да он није зубар.
Радили смо на овоме неко време.
Антигравитацијском серуму.
Мислио сам да затворим то.
Биће добро, сигуран сам.
Да ли је ефект пролазан?
-Засад не.
Ту је, свакако, и ново
оружје које сте наручили.
Не, рекао сам пиштољ
са стрелицама, не смрдилицама.
О, да. Јер сам се питао под којим
околностима бисмо користили ово.
Оно што сам заправо
хтео да покажем је ово.
Е, то су колачић-роботи!
Шта радите овде? Рекао
сам вам да останете у кухињи.
Досадило нам је.
Какво је ово место?
Могу ли попити ово?
-Желиш ли да експлодираш?
Гру! -Вратите се у кухињу!
-Хоћете ли се играти са нама? -Не.
Зашто?
-Зато што сам заузет!
С' чиме?
Добро, ухватиле сте ме.
Зубарење је више као хоби.
У правом животу сам шпијун.
То је строга тајна и не смете никоме
рећи јер ако кажете... -Шта ово ради?
Мој једнорог!
Морате да га поправите.
-Поправим? Дезинтегрисан је.
По дефиницији
не може да се поправи.
То ме плаши. Шта то она ради?
-Држаће дах док не добије новог.
То је само играчка,
сад престани.
Добро, добро, поправићу!
Тим, Боб, Фил!
Ово је много важно! Морате малој
девојчици набавити играчку једнорога.
Хеј, играчку!
Идите! Пожурите!
Шта су они?
-То су ми...
рођаци.
Џери и Стјуарте... Пазите их
и држите подаље од мене.
Била је то идеја вашег рођака.
Добро, време за спавање.
Не вас двојица!
Оки-доки, поздравић,
ушушкане, слатки снови.
Само да знате...
Никад нећете бити мој тата.
Мислим да могу да живим са тим.
Јесу ли ови кревети
направљени од бомби.
Да, али много су стари
и неће експлодирати.
Пробај да се не окрећеш.
Кул.
Хоћете ли нам прочитати
причу пред спавање? -Не.
Али не можемо
на спавање без приче.
Онда ће ово бити дугачка
ноћ за вас, зар не?
Лаку ноћ, мирно спавајте и нека
вас креветне бубе не гризу.
Јер их овде
дословно има на хиљаде!
И вероватно има
нечега у ормару.
Само се шали, Агнес.
Предивно је.
Девојке, идемо!
Време достављања колачића.
Добро, али прво
идемо на час плеса.
Заправо, мораћемо да прескочимо час
плеса данас. -Заправо, не можемо...
"прескочити час плеса данас."
Долази нам велики наступ.
Радимо Лабудово језеро.
-Да, Лабудово језеро! -Фантастично!
Дивно. Али... Ми ћемо
ићи да достављамо колачиће!
Дођите.
Нећемо.
Не? -Нећемо достављати
колачиће док не одрадимо плес.
Па, ја нећу да вас возим на
плес, тако да ако желите ићи
мораћете саме да ходате.
Шта то радите?
-Идемо на плес.
Добро, у реду!
Само наставите са ходањем
јер стварно нећу да вас возим!
-Добро.
Претрпећете Груов бес!
Озбиљно! Бројаћу до три!
Боље уђите у ауто!
Идемо... Један!
Два!
Три, четири,
пет и подигните, раширите...
Један, два...
Изволите. -Шта је то?
-Карта за плесну представу.
Долазите, зар не?
-Наравно. Наравно.
Као на иглама сам.
-Обећавате малим прстићем?
О, да, малим прстићем.
Добро, наша четврта муштерија
је човек по имену Вектор!
Али он је на В. Треба да почнемо
са А, па онда на Б.
Онда... -Да, да, ишао сам у вртић.
Знам како иде абецеда!
Само сам размишљао
да би могло бити лепо
да се достави г. Вектору
првом, то је све.
Скоро па готово,
скоро па готово.
Девојке, добро дошле натраг
у Векторову тврђаву.
Имате моје колачиће?
Четири кутије мини-ментола.
Две карамел-пужића,
две карамела и
15 кутија кокос-орашчића.
Управо тако. Да видим неког
другог да наручи толико колачића.
Не знам баш. Реците једну особу
која је наручила више колачића од мене.
То је 52 долара.
-Добро.
МЕТА ПРОНАЂЕНА
Осам, девет...
-Зашто носите пиџаму?
Ово није пиџама!
То је одело за загрејавање.
УЛАЗ ~ ОДБРАНА
ПЕРИМЕТАР ~ ВРАТА ТРЕЗОРА
За шта се загревате?
-За ствари. -Какве ствари?
Супер кул ствари
које не бисте схватиле.
Као спавање?
-То није пиџама!
Изволите 52 долара.
Ћао!
Хајде!
Који...?
Стишај се, рибо!
Миран!
Успели смо!
Дођите, девојке, идемо.
Шта је с осталим људима
који су наручили колачиће?
Живот је пун разочарења.
За неке.
Немој то да радиш. -Супер луди забавни
парк! Можемо ли да идемо? Молим вас!
Не. -Али никад нисмо биле, а то је
најзабавније место на Земљи.
Брига ме. -Молим вас! Никад више
нећемо ништа тражити. -Хајде!
Молим вас!
ЗБОГОМ
Хајде...
-Сијалица!(Идеја)
Збогом, забавите се.
Жао ми је, друже. Не могу да се возе
без присутности неког одраслог.
О, мој Боже! Погледај
тог чупавог једнорога!
Тако је чупав да ћу да умрем!
Морате нам дозволити да играмо
за њега. -Не, не, не.
Колико за чупавог једнорога?
Па, није на продају, али све што
морате учинити да га освојите
је да срушите онај свемирски брод.
Лако је!
СПРЕМНИ
КРЕНИ
СТАНИ
ИЗГУБИЛИ СТЕ
Поново!
Чекајте! Још једном.
Само још једном.
Случајно сам затворила очи.
То! Успела сам!
СТОП
ИЗГУБИЛИ СТЕ!
Шта је то било?
Погодила је то!
Видео сам сопственим очима.
Друшкане, да ти објасним нешто.
Видиш ли онај мали свемирски брод?
Видиш како није срушен?
Знаш ли шта то значи, професоре?
Значи да не
добијате једнорога!
Неко нам је намргођен.
Више среће други пут.
Добро, мој ред.
Срушен!
Тако је чупав!
То је... било супер!
-Разнели сте све!
хајде да пробамо још једну игру.
Могу ли да попричам с тобом, Гру?
-Добро, девојке, идите да се играте.
Имам зрак смањивања!
Шећерну вуну?
Остало нам је 12 дана до
оптималне позиције Месеца.
Не можемо да приуштимо
никаква ометања!
Назови ми Перкинса.
Опростите што вам сметам,
г Перкинс, али мислио сам
да бисте хтели да видите... ово!
Браво, Гру.
Врло импресивно.
А остатак плана је једноставан.
Одлетим на Месец.
Смањим Месец.
Зграбим Месец.
Седнем на шкољку с... Шта?
Опростите. Опростите.
Извините ме на тренутак.
Рекао сам да не
дирате! Рекао сам!
Можемо ли да наручимо пицу?
-Сад сте ручале!
Не сад, за вечеру?
-Вечеру?
Добро, шта год,
само се вратите тамо!
Можемо ли да узмемо
са пуњеном кором?
Пуњена кора! -Све ћу
вас натрпати у кору!
Смешни сте!
Само немојте више да
излазите из те собе!
Опростите због тога.
Где смо стали?
Седео си на шкољки?
-Не, не, не...
Мали покушај хумора.
Знам колико волите да се смејете.
Између осталог...
Говорио сам...
Ниси нешто сконцентрисан, Гру.
Верујте ми, скроз
сам сконцентрисан. -Здраво!
Тај лик је огроман!
-Имаш децу?
Шта то радите?! Рекао
сам вам да не улазите!
Не, не, не!
-Смрзавање!
Као што рекох...
-Не мораш да наставиш.
Видео сам довољно.
Али мој план... -Је одличан план.
Свиђа ми се све у вези њега.
Осим једне ствари.
Тебе.
Гледај, мама, нацртао сам слику
мене како слећем на Месец.
Гле, мама, направио сам
прототип ракете од макарона.
Гле, мама, направио сам праву ракету
на основу прототипа од макарона.
Не схватам... -Суочимо
се са стварношћу, Гру.
Предуго си у овоме
с премало успеха.
Концентрисаћемо
нашу веру, наш новац
у млађег зликовца.
Али... -Готово је.
Збогом, Гру.
Знам да су кружиле
гласине да нас банка
више не финансира.
Дошао сам да утишам те гласине.
Истините су.
Кад је реч о новцу...
немамо га. Како ћемо
онда да одемо на Месец?
Одговор је јасан.
Нећемо.
Пропали смо...
Сада је право време да
потражимо неко друго запослење.
Знам, ја сам
улепшао свој животопис.
Предлажем да и ви урадите исто.
Шта је?
Зар не видите да
сам усред охрабривања?
То! То!
Изградићемо сами ракету!
Користећи ово и све
што можемо да нађемо!
Донесите све! Идите на сметлиште!
Узмите паркирана кола!
Коме је потребна банка!?
КРИТИЧНО
СТАБИЛНО
Мама, шта радиш овде?
-Овде је у кади.
Погледајте му дупенце.
Мама, није кул.
Овде је обучен у
своје недељно оделце.
Изгледа као девојка.
-Тако је.
Ружна девојка.
Смешан си.
ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО
УКРАДИ МЕСЕЦ
То! Мој има облик "денгона".
СТАБИЛНО
КРИТИЧНО
ОПАСНОСТ!
Г. Перкинс,
син вам је овде.
Пошаљи га унутра.
Здраво, тата.
Хтео си да ме видиш?
-Јесам, Викторе.
Нисам више Виктор.
Виктор ми је било штреберско име.
Сада сам Вектор!
-Седни!
Знаш ли где је
зрак за смањивање?
Код мене.
-Ма је ли? Код тебе? Супер.
Онда Гру има неки који
изгледа баш као тај!
Чекај! Те цурице су
ми продале колачиће!
Имаш ли појма како је
ово могло да буде уносно?
Дао сам ти прилику живота,
а ти си је прокоцкао!
Не, нисам.
-Стварно?
Чекај да Гру види моје
задње оружје. Бацач лигњи!
Лигња ми је на лицу!
Не брини.
Месец је готово па наш.
Хајде, време за спавање.
Јесте ли опрале зубе? Да помиришем?
Нисте! Обуците пиџаму.
Будите мирне! Озбиљно!
Време је за кревет. Одмах.
-Али нисмо уморне. -Ја јесам!
Хоћете ли да нам прочитате
причу пред спавање?
Нећу.
-Лепо молим!
Како изгледа "молим"
није уопште битно.
И даље је "не" зато идите на спавање!
-Не можемо. Хиперактивне смо!
А без приче стално ћемо
устајати и гњавити вас.
Целу ноћ.
Добро.
"Поспани мачићи".
Поспани мачићи?
Шта је ово? -Лутке!
Користиш их за причање приче.
Добро, завршимо ово.
"Три малена мачића играти се волела.
На сунцу се забављала целога дана.
Онда им мајка изађе и рече:
Време мачићи за кревете."
Ово је смеће. Вама се то свиђа?
-Настави да читаш!
Хајде!
-Добро, добро...
"Три мала мачића почеше да цвиле:
Мамице, ми уопште нисмо уморни!
Мајка им се насмеши и
рече уз предење: Добро,
али барем крзно уредите."
-Сад чешљаш крзно.
Ово је књижевност? Двогодишњак
би могао ово да напише.
"Три мала мачића с уређеним крзном
рекоше: Не можемо да спавамо.
Узбуђени смо превише. Мајка
одговори с гласом попут свиле:
Добро, али барем
млеко своје попијте."
Сад нека пију млеко.
Не свиђа ми се ова књига.
Ово иде унедоглед.
"Три мала мачића
млеко све попила
протрљала очи и зевати почела.
Не можемо да спавамо,
чак ни да покушамо,
а мајка им успаванку
поче да пева.
Лаку ноћ, мачићи, очи затворите,
спавајте мирно све до буђења,
Али док спавате, и
поздрављате се, ваша мама...
вас воли свим срцем."
Крај! Добро, лаку ноћ!
Чекај! -Шта је?
-Шта је с пољупцима за лаку ноћ?
Не, не, неће бити никаквих
пољубаца ни грљења, ни пољубаца.
Неће нам дати пољупце
вечерас, Агнес.
Свиђа ми се, добар је.
-Али страшан.
Као Деда Мраз!
ГРУОВО ПОРОДИЧНО СТАБЛО
Само 48 сати до лансирања
и сви системи функционишу.
Што се тиче тога...
Размишљао сам да можда
померимо датум крађе.
Молим те, реци ми да ово није
резултат плесног наступа девојака?
Не, не, не!
Не, плес? То је глупо!
Само мислим да је чудно
да то радимо у суботу.
Размишљао сам, можда је
крађа... више за уторак.
Зар не? -Гру! Радили смо
на овоме годинама!
Ово је све што смо сањали!
Твоја прилика да уђеш у историју!
Постанеш човек
који је украо Месец.
Али ове девојке постају
велика сметња!
Морају да оду!
Ако ти не учиниш нешто
у вези тога, ја ћу.
Схватам.
Добро.
Кад се куцамо шољицама
производимо "чин" звук устима.
Едит, спремна? Чин! Браво.
Сад попијемо.
Агнес. Чин.
Врло добро.
Извините ме, девојке.
Не брините се,
вратићу се.
Наставите с чинковима.
-Чин-чин!
Гђо Хети? Шта ви радите
овде? -Дошла сам по девојке.
Примила сам позив
да желите да их вратите.
Такође сам купила
шпански речник.
Није ми се допало
шта сте рекли.
Идем да спремим девојке.
Не дајте јој да нас
одведе, г. Гру!
Реците јој да желите да нас задржите!
-Добро, девојке, идемо.
Збогом, г. Гру.
Хвала на свему.
Учинио сам то за твоје добро.
Дођи. Хајде да узмемо тај Месец.
Шта је ово?
Плес?! Ја сам највећи
криминални ум столећа!
Не идем на плесне
наступе малих цурица!
Отварам сва врата.
Започињем процес лансирања.
Можемо да кренемо.
Крећемо за 10 секунди.
10, 9, 8, 7, 6...
Добар посао, све ради.
Моје летеће одело!
Још једном, летим!
Имам га!
Имам Месец!
Имам Месец.
Стићи ћу.
Чекај мало!
-Кевине!
Хајде! Хајде!
Још увек није дошао.
-Зашто би дошао? Одрекао нас се.
Али обећао је малим прстом!
-Девојке, девојке! На места!
Не можемо још да почнемо.
Још увек очекујемо некога.
Можемо ли да сачекамо још
неколико минута?
Добро, али само још неколико
минута. -Неће доћи, девојке.
Гру! Гру, чујеш ли ме?
Брзо, морамо да га упозоримо!
Брзо!
Оно је књижара, Трећа улица,
а оно је студио! Тамо!
Жао ми је, друшкане,
представа је готова.
Готова?
Маргин, Едитин и Агнесин тата
ДОНЕСИ МЕСЕЦ!
Векторе, отварај!
Прво ми дај Месец,
онда ћемо да разговарамо!
Г. Гру?!
-Зачепи, весела! -Сад, девојке!
Заправо, мислим да ћу да их
задржим још мало. -Не! -О, да!
Ја сам невидљив!
-Слушај ме, барабо!
Кад уђем унутра
очекује те свет бола!
у, што се плашим!
Он ће да те испраши.
Ударио је моју ајкулицу!
Ено га!
Држи се, Гру!
О, не!
Вектор је отео девојке! Идемо!
Шта се догодило броду? Опет је велики.
-Такав ће и Месец да буде. -Шта?
Што је већа маса објекта, то брже
престају ефекти смањивања!
Назвао сам то Нефариов принцип!
Сад сам га смислио.
О, не!
Јесте ли виделе то?
Векторе! Упомоћ! Овамо!
-Шта радите тамо?
Пази!
Приђи што ближе можеш!
Добро!
Г. Гру, овде!
-Г. Гру!
Добро, девојке. Мораћете
да скочите! -Скочимо?!
Јесте ви луди?!
-Не брините, ухватићу вас.
Вратили сте нас!
-Знам, знам,
и то ми је највећа грешка
коју сам икад направио!
Морате да скочите!
Биће све у реду.
Добро, девојке.
Сад скочите!
Марго, ухватићу те!
И никад те више нећу пустити.
Не тако брзо!
-Не! -Пусти ме!
Марго!
Стижем, Марго, држи се!
Држим те!
О, гованцета ми.
Овог пута, добре вести.
Месец је враћен на
своје место на небу!
Још једном спроводитељи
закона су запањени,
и остављају све у чуђењу
ко је тај мистериозни херој
и шта ће следеће учинити?
Добро, девојке, време за спавање.
-Дајте, хоћемо причу!
Молим вас, Поспани мачићи! -Не, та
књига је случајно злобно уништена.
Вечерас ћемо да
читамо другу књигу.
Ова се зове...
Један велики једнорог.
Писца... Ко је ово написао?
Ја! Ја сам написао.
Гле, то је луткарска књига.
Гледајте ово.
Ово ће бити најбоља
књига икада!
Није да се хвалим, али да.
Вероватно хоће. Идемо.
"Један велики једнорог,
снажан и слободан,
мислио да није
могао бити срећнији.
Онда три малена мачета наишла.
И читав му живот изокренула."
То изгледа као ја!
-Не, о чему причаш?
То су мачићи! Свака сличност
са живима или мртвима је случајна.
"Насмејавали га!
Расплакивали га.
Никад рећи "збогом" није смео.
Сада зна да се никад
растати не би могао,
од тих малених мачића...
што променила су срце његово."
Крај.
Добро, лаку ноћ.
Волим те!
-Волим и ја тебе.
Зар те нисам већ пољубио?
Врло су добре.
Тако се поносим тобом, сине.
Испао си одличан родитељ.
Баш као и ја.
Можда и бољи.
Sync и превод: nebojsa66